ОСТАДОХ БЕЗ МЕНЕ – Borisav Blagojevic

ОСТАДОХ БЕЗ МЕНЕ

Црна ме је слутња увила у таму
У котлину душе поред срца слегла
Пахуљасто расте у одори блиста
Оковратник живота махнито је стегла
Па ми туга тихо
Силази кроз грање
У моје надање

И месец ми плаче кроз облаке модре
Одвојен од ноћи кроз покисле врбе
Од увелог лишћа само јесен расте
Док тишина капље а дамари сврбе
И ноћ ова тихо
Доноси ми слутњу
Разбија ми ћутњу

Као да ће ноћас да раздвоји песму
Песму од живота живот од рођења
Слутња као претња у црнилу своме
Под капутом неба нових сновиђења
А песма ми тиха
Уморна од речи
Садашњост не лечи

Као да се слутњом могу да огрнем
Па понесем нешто помало од свега
И шта ће ми светлост живота кад стане
Кад мирише јесен на пахуље снега
А јесен ми ова
Пролази кроз вене
Остадох без мене

БАН МОРАВСКИ.

0 commenti

Lascia un Commento

Vuoi partecipare alla discussione?
Fornisci il tuo contributo!

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *