Putir na gresnom oltaru – Mika Vlacovic Vladisavljevic

Putir na gresnom oltaru

Izranjavao je mene lepa ,mlada zeno ,zivot
strelovito svojim pticama zednim
koje u jatu mi kljuju zaplakalu dusu iz detinjih noci,
a ti istes moj lik u ogledalu ociju tvojih,
kao da ja ne znam da ces jutrom kao odecu
krojenu za tebe ogrnuti se bespovratom,
i ostaviti me da mirisem neveselo,
da dozrevam ceznjom dok ne propadnem zreo
medju gnjile,
medju zive venuci sam i mracan zakljucavajuci izmastano
tisinom sagorelog u kandilu putenosti svoje
na gresnom oltaru razbludnog mirisa tvog slasnog krika,
i da ce moje oci u groznici ludoj prkositi
mudrom zanosu plavetnila kroz puko nadahnuce tobom
slaveci te trenom ushicenja kao likovanje
nad bunilom mojim vecnim.
I kao da ja ne znam,
da cu sutra starim vinima
sam pod strehom zidati furune za hleb ,
deljati drvo za kolevku ,
pretrazivati u srcu kroz paucinu pomrcinu
i stajati kao vecnost pod kapima mlade kise .
I kao da ja ne znam,
da pod tvojim osmehom sto na plantaze narandzi mirise ,
necu naci dom
i sasvim sam siguran u svoj svojoj cudnoj veri
da mi se nece pricinjavati
kako prozori sa tvoje kuce mi prilaze kao izgladnele zveri
skljocajuci celjustima na moj sutrasnji jad,
na mene jutarnjeg prosjaka bednog koji pred vratima ti drhti
ako se u mene stari putir uspes ti vino mlado.
Mika Vlacovic Vladisavljevic
slikar Stojan Milanov

0 commenti

Lascia un Commento

Vuoi partecipare alla discussione?
Fornisci il tuo contributo!

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *