PUT SUDBINE
Odrastao sam u siromašnoj ali poštenoj porodici. Poštovali su nas svi. Odrastali smo zdravi i ponosni. Momčio sam se kao i svi moji drugari. Bili smo mladi, luckasti ali pošteni. Zaljubio sam se u prelepu devojku. Bila je iz bogate porodice ali njoj to nije smetalo. Voleli smo se….jednostavno smo bili srećni i dovoljni jedno drugom! Planirao sam da je zaprosim… Ali onda su se umešali njeni roditelji! Ispao je ogroman skandal!
Gde da se bogata ćerka jedinica uda za pukog siromaha?!!
Sve su činili da nas rastave! Čak smo pokušali da pobegnemo! Sprečili su nas! I uspeli su da nas rastave! Mislio sam da ću umreti! Nju su zaključali i nisu je puštali napolje!
Plakao sam kumio, molio ali ništa nije pomagalo! Oterali su me kao prosjaka! Ne mogu reći koliko mi je bilo teško. Razboleo sam se i venuo! Nema mi života bez nje! Rešio sam da se ubijem! Tri puta bezuspešno! Spasili su me! Bog je odlučio da živim! Nju su spremali da udaju za bogataša! To nisam niti mogao niti hteo da gledam! Zacrtao sam sebi da odem odavde! Uspeću! Izgradiću kule i dvorce! Pokazaću svima njima da vredim!
Skupio sam nešto novca i otišao za Austriju. Svašta sam radio…I malo po malo sam počeo da stičem! Upornim radom a i inatom sam stekao pravo bogatstvo! Imam lanac restorana i veoma uspešnu gradjevinsku firmu! Uvek sam voleo svoje zemljake i pomagao sam svima koji su bez posla. Davao sam im posao, stan i hranu.
U medjuvremenu sam se oženio sa lepom i dobrom ženom. Imamo divnu kćer. Pravu lepoticu! Veoma sam ponosan na nju! Odrastala je u bogatstvu ali sam je vaspitavao da ono nije merilo sreće! Jeste novac veoma bitan ali nije prava sreća u njemu! Mislio sam na svoju prvu ljubav. Još sam je voleo….Znao sam da nikada te emocije prema njoj neću moći izbrisati!
Rešio sam posle dosta godina da dodjem u svoj rodni grad i obidjem familiju. Hteo sam ćerci da pokažem odakle potičem. Sve sam joj ispričao o svom siromaštvu i mladosti. Razumela me je…Plakala je kada sam joj to ispričao. Znao sam da sam je pravilno vaspitao i da sam odradio pravi posao kao roditelj!
Po nekoj preporuci uzeo sam desetoricu mladih ljudi da ih zsposlim.
Odvedoh ih sa nama…Dao sam im dobru platu i posao. Bili su to divni momci. Vredni i pošteni. Svi su uspeli. Dao sam najboljem radniku mesto šefa. Bio je kršan i prelep mladić. Odgovoran! Mogao sam bilo gde da odem i poverim mu sve…Znao sam da ću biti spokojan da će sve biti u redu.
Zbog čestih odsutnosti poverao sam mu svoje poslove. Sve je savršeno odradjivao. Zavoleo sam ga kao svog sina.
Vidjao sam ga često u društvu svoje ćerke. Video sam da se radja ljubav…Odobravao sam to…Nisam hteo da se mešam u njene odluke. Pitala me je sta mislim o njihovoj vezi! Rekao sam da ako je ona srećna i ja ću biti bez obzira što sam ga jako voleo. Pustio sam njoj da odluči. Rekla mi je:
” Tata ja ću se udati za njega! Volimo se i ne možemo živeti jedno bez drugog! Juče me je zaprosio! Čestitaj mi, jer sam pristala!”
Bio sam presrećan! Uživao sam u njihovoj ljubavi! On mi se zahvalio na svemu što sam učinio za njega! Da će učiniti sve da usreći moju ćerku! Vredno je radio i puno uštedeo. Rekao je da će moja ćerka živeti kao kraljica! Bio sam dirnut…Rekao mi je to sa suzama u očima. Poverio mi je u poverenju da je njegov otac imao nekad veliko bogatstvo ali je sve prokockao. Majka mu je bila lepotica i jako se mučila da ga othrani…Hoće majci da pomogne i da joj se oduži za sve.
Učinio sam pravi potez kada sam zaposlio ovog divnog mladića! Od srca mu dajem svoje dete!
Planirali smo veliku svadbu. Pripreme za venčanje su bile uveliko u toku! Pozvali smo i njegove roditelje. Čekali smo ih da se pojave. Konačno su došli. Prvo je ušao on! Uništen od pića! A onda ulazi majka!
Majko Božija! Gledam u nju i plačem svi su videli moje suze,ali sam se izvukao i izustio..Plačem od sreće! Ispred mene stajala je moja prva ljubav! Toliko su me preplavile emocije da sam odjednom osetio mučninu i mrak…. Osetio sam dozivanje i blago drmusanje i osvestio se! Gledao sam u nju! Ona je zaprepašteno gledala u mene i nekako se sabrala! Spustila je pogled i krišom obrisala suze! Ali niko nije video jer su se oko mene skupili, samo ja i ona smo plakali i od tuge i od sreće.
Objasnio sam da mi je pozlilo od premora! Odglumio sam i kao predložio da se konačno upoznamo…Savršeno sam odglumio a u srcu sam osetio lupanje i bubnjanje. Kao pravi stampedo životinja koje trče! Gledao sam u nju! Bože koliko je propala od teškog rada. Samo se u tim usahlim očima je bilo nagoveštaja da su nekada bile prelepe!
Sve uspomene su oživele! Vidim onu lepoticu od pre 25 godina! Vidim je u svom naručju! Vidim one njene suze kada su nas razdvojili! Nije morala ništa da mi kaže, sve mi je bilo jasno! Ruke ispucale od teškog rada, lice puno bora od teškog života! Ne mogu ni posle svega da je nevolim! Kako srcu da naredim da je ne voli!?!
Stoji ispred mene! Skupila se…Ne zna gde da gleda…Ali vidim joj strahovitu bol na licu! Sada kad bih mogao da vidim njene roditelje i da ih pljunem sve one uvrede koje su oni meni rekli! Da im pokažem kako im ćerka živi i šta joj je ovaj bivši bogataš uradio! Ali sada vidim ženu koja je izmučena i mrtva iznutra. A pored nje ovaj pijanac! Pored moje lepotice! Moj zet je pocrveneo od stida zbog oca! Ali sam mu pogledom i stiskom ruke dao do znanja da razumem! Zahvalno me pogledao.
Ne znam da li imam snage da joj nesto kažem. Osećam samo bol…Strahovitu bol! Ali ako mi nismo uspeli, uspeće naša deca! Ipak je sudbina nekako ispravila stvari! Daću sve da ih zaštitim!
U stvari vidim sada da moj zet liči na nju! Zato mi je možda postao drag! Neka naša deca nastave tamo gde smo mi prekinuli! Sada sam konačno spokojan…Hvala ti sudbino!
Dodje i dan svadbe. Sve je veselo, kitnjasto i savršeno! Sve je ukrašeno cvećem. Cela kuća je okićena! Čovek ima utisak da se nalazi u bajci. U dvorani je mala kupolica od cveća gde će se venčati moja deca…Krenuše mi suze…Vežbao sam korake ali da me niko ne vidi, i preslišavam se u sebi da ne pogrešim kada budem predavao zetu svoju kćer! Neću da brukam svoju mezimicu! Ljubi je i voli njen tata!
Bože koliko sam srećan! Odoh da je poljubim! Sreću tatinu! Odem do njene sobe i čujem glasove. Čujem onaj glas koji sam toliko voleo u mladosti! Kaže:”
Mila moja želim da ti nasamo kažem da si najlepše biće koje sam upoznala! Znam da voliš mog sina! Stvoreni ste jedno za drugo! Čuvajte mila vašu ljubav i ne dajte nikom da vas rastavi! Borite se! Ljubav je najvažnija na svetu i sve što radite, radite srcem dušo! Ja ću te voleti kao da si moja kćer! Ni jednu drugu ne bih poželela za svog sina! Upoznala sam te dovoljno da znam da ste zajedno jedna celina!”
A onda moja kćer kroz suze reče:” Hvala mamice! I ja tebe volim” . Zagrlile su se i zaplskale…. Suze su mi tekle dok sam ovo slušao.
Ceremonija venčanja je bila kao u bajci! Mladenci prelepi! Uzbudjeni i vatrenih očiju! Iza njih smo stajali mi njihovi roditelji. Zetov otac se po malo klatio od alkohola. Ona ga je sa gnušanjem gledala. Bila je doterana ali teški uslovi njenog života su se videli na njoj. Ali i tako je bila prelepa!
Posle venčanja njegov otac se napio i pao! Srušio je ceo sto! Ali brzo se zataskalo! Zet je bio van sebe od poniženja i besa!
Nekako oca smirio…
Svadba je trajala par dana…Mnogo ljudi je dolazilo, čestitalo i veselilo se. A onda četvrtog dana zetovom ocu pozli…Odvedosmo ga u bolnicu ali sve je bilo uzalud….Pade čovek u komu iz koje se nije probudio….To je bilo strašno! Zet i moja ljubav su bili slomljeni….Teško mi je bilo gledati onu njihovu patnju i stid koji su osečali zbog njega. Čak i sada je uspeo i na venčanju da napravi skandal i umre!
Odvoze ga za Srbiju… Posle sahrane deca se vraćaju kući u austriju. Često se čuju sa njegovom majkom. Sada je bila u mnogo boljoj materijslnoj poziciji… Meseci su prolazili. Morao sam poslovno da idem za Srbiju. Posetiću i moju priju, ljubav mog života. Moja supruga me samo posmatrala ali ništa nije govorila. Znao sam o čemu misli! Ali nisam o tome ni hteo da mnogo razmišljam srce me vodilo.
Dodjoh u svoj grad. Stadoh ispred njene kuće. Na izgled kao da je napuštena! Prodje me jeza niz kičmu! Udjoh u kuću i videh nju kako sedi zamišljena. Nije ni primetila da sam ušao. Podsećala me na neku vilu koja sedi u šumi Onako setna posmatrajući oko sebe.
Kada me je ugledala, skočila je sa stolice koja se prevrnula….Zagrlila me i jecajući ljubila po licu! Stajali smo tako zagrljeni i ljubili se! Bože sada ne bih mogao ni orkan da nas razdvoji! Niko i ništa! Dao sam joj svu ljubav koja se taložila u meni a nikad nije prestala! Voleo sam je tu noć kao nikad i nikog do sada! Celu noć je nisam puštao iz zagrljaja…
Ujutru mi je rekla i da su joj roditelji umrli. I da ima još jedna stvar koju mora da mi kaže. Rekla je da pazim na našu decu!
Rekao sam to ćemo zajedno ti i ja!Pogledala me tužo i rekla. ” Ne, moraćeš ti jer ja umirem. Imam još oko mesec dana života! Imam kancer!” Umalo se nisam onesvestio! Plakao sam kao onaj put kad su me njeni izbacili!
Onda obrisah suze i uzeh je u naručje, ubacih je u auto! Vozio sam kao lud do bolnice! Tamo sam napravio čitavu uzbunu! I naravno uz pomoć novca sazvao konzilijum i naredio da učine i nemogoće samo da je izleče! I dao novac! Ogrpmnu svotu! Sazvao sam najbolje lekare samo da je spasu! Dolaze i moj zet i ćerka. On je jadan skrhan od bola. Ljubi je i plače! Koliko je samo voli! Ona mu je bila sve! Jedini oslonac i uteha! Sve!
Sedeo sam na stolici i plakao. Ćerka me gledala čudno. Rešio sam da joj sve ispričam! Uzeh je za ruku i svaki detalj mog života sam joj opisao! Samo me gledala a suze su joj klizile niz to milo i nežno lice…Shvatala je sve…Samo me zagrlila i rekla tata ti si heroj! Sada sve razumem!i podržavam te!
Sve je ispričala zetu. Plakao je još više i samo me nemo zagrlio! Ti si srećo moja trebao da budeš moj sin! Ali i ovako jesi! Jer si oženio mog andjela! Volim vas deco moja! Molite se da ona ozdravi! Dok je ona bila u tom nekom privremenom snu da bi bolje podnela terapije, ja sam išao po crkvama i manastirima i molio se Bogu da mi je ne uzima, da joj pokloni život. Daću sve što imam za nju!
I davao sam. I šakom i kapom! Svima pomagao! Ali sam zato natovario bes svoje supruge koja me na kraju napustila! Nisam hteo da tražim razloge…Ali već dugo je postojao jaz medju nama…Bez scena se jedno jutro pokupila i otišla.
Prolazili su meseci i stalno sam bio na relaciji Beč- Srbija! I ja i deca smo se smenjivali. Jednog dana sam ušao u bolnicu a nje nema na krevetu! Pozeleneo sam…A onda je ušla sestrica i pokazala mi kroz prozor kako moja ljubav sedi u kolicima u parku! Mislim da sam u dva skoka bio kod nje! Grlio sam je i plakao kao dete! Dok me ljubila rekla mi je:” Ljubavi kancer je dobroćudan! Ti si me spasio! Sada sam najsrećnija na svetu!”
Da- rekao sam! Sada sam slobodan i sada ću biti samo tvoj! Makar i u starosti ćemo biti zajedno! Rekao sam ti da ćeš uvek biti ljubav mog života!
Od tada se nismo više razdvajali. Deca su nas zadirkivala i potpuno nas podržavala. Uživali smo svi u našoj ljubavi. Svi smo otišli za Austriju. Pazio sam na nju kao na bebu! Hranio je, bez obzira što se potpuno oporavila ali sam to voleo. Hteo sam da nadoknadim sve ono izgubljeno vreme što smo bili razdvojeni! Svaki dan sam zahvaljivao Bogu što je spasio! I zbog mene i zbog mog zeta! Znao je da mi kaže da sam mu dupli tata! Ah ti, kad te dohvatim obešenjače jedan!
A onda je došao ispred nas, poljubio nas oboje i rekao:” Mama, tata, da vam nešto kažem! Sedite! Za par meseci će ova naša divna i lepa porodica da se uveća za još dva člana!
Moja najdivnija ženica nosi blizance! Dečaka i devojčicu! Dobiće imena na vas dvoje! Ovim želimo da vam kažemo da vas volimo i da smo ponosni na vas kao roditelje! Dajte nam sada vaš blagoslov i možete zaplakati od sreće! Jer mi smo srećni što vas imamo! Zato bako i deko spremite se za čuvanje unuka!”
Mislio sam da ću se ugušiti od sreće! Hvala ti Bože na dobroti! Hvala ti sto si mi uvek dao snage da pomažem drugima! Vratilo mi se da nije moglo bolje! Tek sada imam snage i volje za život. Zajedno ćemo moja ljubav i ja podizati naše unuke i uživati u toj ljubavi! Hvala ti Bože na svemu!
Siniša Stamenković
